Kako nam slušni aparati pomažu da bolje čujemo i razumemo

Slušni aparati mogu pomoći u poboljšanju mogućnosti da se čuju različite frekvencije, ali mozak treba ponovo da nauči kako da ih prepozna.

Jedan od najčešćih problema sa kojim se suočavaju osobe oštećenog sluha je razumevanje govora. Upravo razumevanje, jer osobe sa oštećenjem sluha zapravo nemaju problem da čuju govor, već nisu u stanju da diskriminišu (razlikuju)   „D“ od „G“, ili „pet“ od „šest“.

Svaki vokal, suglasnik, kraj reči i zvuk odgovara određenoj frekvenciji. Sa gubitkom sluha gube se određene frekvencije, i mozak istovremeno gubi sposobnost da protumači te zvuke pravilno. Na primer, ako je gubitak sluha 70% , između     500 Hz i 4000 Hz, rezultat toga će biti problem da se prepoznaju neka od sledećih slova: D,B,N,R, P,H,G,Š,Ž,Z,T,F,V.

Uzmite u obzir koliko reči u srpskom jeziku koristi neka od gore pomenutih slova.

Gubitak sluha nije samo gubitak auditivne sposobnosti, već takođe značajno utiče na odnos između neuroloških i zvučnih puteva tako što dovodi do toga da mozak, vremenom, zaboravi kako da protumači određene zvuke.

Tokom 2012. godine, istraživači Arthur Wingfield i Jonathan Peelle utvrdili su da gubitak vlaknastih ćelija koje se nalaze na bazilarnoj membrani kohlee unutrašnjeg uha, kod starijih pacijenata sa oštećenjem sluha utiče na sposobnost  percepcije govora.

Postoji između 12.000-15.000 spoljnih ćelija čiji je zadatak da pojačaju zvuk do kohlee, i još 3.000 unutrašnjih ćelija koje pretvaraju mehaničke vibracije zvučnih talasa u nervne impulse, tako da mozak može da ih čita posredstvom osmog kranijalnog nerva i identifikuje kao specifične elemente govora. Kada dođe do oštećenja sluha i ove ćelije izgube svoju funkciju, osoba veoma teško razume govor, naročito u buci.

Pored toga što je utvrđano da oštećenje sluha i gubitak funkcije vlaknastih ćelija otežava komunikaciju između naših ušiju i mozga, ova studija ukazuje i na to da gubitak sluha može dovesti do slabljenja kognitivnog učinka (shvatanja), usporene sposobnosti razumevanja govora i zamora pri slušanju.

Ovo istraživanje dovelo je do zaključka da uspešna percepcija govora kod osoba sa oštećenjem sluha može da proizvede kognitivne resurse koji bi, sa druge strane, mogli da dešifruju iz memorije ono što osoba trenutno čuje , kao i za shvatanje brzog i složenog  govora, na šta se često nailazi u svakodnevnom životu.

Naglasak ovog istraživanja nije u neuspesima percepcije, već u prepoznavanju efekata kognitivnih sposobnosti. Nije retkost da kod starijih osoba sa blagim i srednjim oštećenjem sluha, stičemo utisak većeg pada kognitivne sposobnosti, što je važno upozorenje kako za lekare/ dijagnostičare tako i za članove porodice.

Ova senzorno-kognitivna interakcija je podsetnik da je slušni sistem taj koji provodi zvuke do mozga, ali da je mozak taj koji „čuje“.

Dakle, šta se može uraditi povodom toga?  Slušni aparati i vežbanje

Najefikasnija pomoć za bolje razumevanje govora je da se kombinuju slušni aparati i vežbe auditivne rehabilitacije. Slušni aparati mogu pomoći u poboljšanju mogućnosti da se čuju različite frekvencije, ali mozak treba ponovo da nauči kako da ih prepozna. Važno je praktikovati redovno nošenje slušnih aparata i slediti savete i uputstva za njihovo korišćenje.

Put do boljeg razumevanja možete početi već danas, učeći više o tome šta sve slušni aparati mogu učiniti za poboljšanje Vašeg načina života.

Zonex nudi rešenje za svaki tip i stepen oštećenja sluha za korisnike svih uzrasta.